Здрава земља за здрав живот

Једна четвртина свих живих бића на Земљи налази се унутар земљишта, 90% хране за људе настаје на земљишту, број људи на Земљи у последњих 200 година већи је бар пет пута док је у последњих 50 година површина обрадивог земљишта по становнику смањена  за половину. (1) 

Депоније, фабрике, сеча шума, прекомерна употреба пестицида...Човек својим активнтивностима  и небригом, свакодневно загађује земљиште што има битне последице на  живи свет у њему и  екосистем. 

Чудно је како једна иста биљка расте другачије на различитим врстама земљишта. Зашто се ово дешава? Одговор је у хумусу. Концентрација хумуса је значајна за развој неке биљке, она је“храна” за биљке.  Истраживања су показала да се проценат хумуса у Војводини за последњих 50 година смањио за 1-2% 

     

Хранљиве материје које настају распадањем биљака и животиња доспевају у тло. Овај крајњи резултат распадања познат је као хумус. Пошто је богат хранљивим материјама, хумус је изузетно вредан за биљке. Такође он је и "сунђер" за задржавање влаге.  

Поставио сам себи питање:

Да ли има разлике у садржају хумуса у загађеном и незагађеном земљишту?

 

Решио сам да то проверим експериментом.

Припремио сам посуде за узорке земље, вагу, водоник-пероксид (хидроген 12%), узорак незагађење земље-земља за цвеће, затим узорак земље загађене пестицидима - земља са њиве  и узорак земље из дворишта.

Одмерио сам 10 g  сваког узорка земље, сушио га у рерни око један сат, охладио и додао  5 ml водоник - пероксида. Загрејао сам посуду са својим узорком земље и водоник-пероксидом у рерни  још 15 минута. Потом сам измерио масу суве земље. 

               

На крају израчунао сам проценат хумуса  користећи следећу формулу:

      

           Поновио сам наведени поступак за преостала два узорка земље. 

Табеларни приказ резултата:

Графички приказ резултата

Највећи проценат хумуса се налазио у земљи за цвеће што сам и предпоставио јер је земља додатно обогађена хумусом. Најмањи проценат хумуса је у земљи са њиве, а разлог томе је велико загађење земљишта пестицидима. Иако је проценат хумуса у земљи са њиве најмањи (2%) ово земљиште спада у категорију високо квалитетног пољопривредног земљишта.

Истражујући, дошао сам до податка да поред  нерационалног коришћења ђубрива, смањењу хумуса доприносе и пожари којих је у последње време све више.

 

     

У разговору са људима који се баве баштованством, сазнао сам да се простирањем малча или органског  материјала по земљишту може  повећати проценат хумуса. 

Да ли се загађено и незагађено земљиште разликују још по нечему?

Сви смо видели вртове са великим, прелепим лејама цвећа, у бојама које понекад пркосе машти. Већина нас вероватно претпоставља да је боја цвета увек одређена генетиком биљке - и то је тачно.

Неке хортензије мењају боју цвета у зависности од pH вредности земљишта у којем су засађене. Код већине врста цветови су бели, али код других могу бити плави, црвени, ружичасти, светлољубичасти или тамнољубичасти. Код ових врста до промене боје цвета долази због pH вредности земљишта. У киселом земљишту (pH мања од 6), цветови ће бити плави. У алкалном тлу (са pH изнад 7), цветови ће бити ружичасти, или чак црвени. Уколико је земљиште  неутрално до благо кисело  ове хортензије могу имати љубичасте цветове, или чак мешавину ружичастих и плавих цветова на истој биљци.

pH jе мера активности водоникових јона (H+) у раствору и на тај начин одређује да ли је дати раствор киселог или базног карактера. Како се активност H+ повећава, pH земљишта се смањује.За већину биљака, оптимални pH опсег је од 5,5 до 7,0, али неке биљке ће расти у киселијем земљишту или ће можда захтевати више алкални ниво. pH вредност није показатељ плодности, али утиче на доступност хранљивих материја за ђубриво. 

 Експериментом сам проверио киселост својих узорака земље.

Напунио сам  једну шољу узорком земље са њиве. Сипао сам ½ шоље алкохолног сирћета. Бурна реакција која се десила била је доказ да је pH вредност између 7 и 8. 

Земља са њиве

Поступак сам поновио са узорком земље за цвеће. Како до реакције није дошло у посуду са новим узорком исте земље сам додао соду-бикарбону. Рекције и даље није било што је упућивало на закључак да је узорак земље неутралан (pH je 7).

                                                                       

                                                                 Земља за цвеће

Исти резултат сам добио и са узорком земље из дворишта (pH 7, узорак је неутралан).

                                                                         

                                                                  Земља из дворишта

   

Сви испитани узорци земље се налазе уз одређену дозу толеранције у оптималним pH вредностима. Нешто већу pH вредност има земља са њиве што мало умањује доступност храњивих материја, међутим pH вредност земљишта може се променити. Добри пољопривредници знају да земљишту у том случају треба додати сумпор и неорганска ђубрива.

Иако смо свесни да је земљиште дом милионима организама, иако из њега расту биљке којима се хране друга жива бића, иако је повезано са водом коју свакодневно користимо, свесно и несвесно ми га ипак уништавамо. 

И зато: 

"Не питајмо шта планета може дати нама, него шта ми можемо дати планети." 

                                                                                                                                                                           Нина Топић

Литература:

(1) https://www.agromedia.rs/blog/agrokutak/zasto-je-zemljiste-nase-najvece-prirodno-bogatstvo

https://www.biologydiscussion.com/experiments/experiments-on-soil-ecology/56417

http://www.agroservis.rs/kako-upotrebljavamo-mineralna-dubriva

https://www.ecofarmingdaily.com/build-soil/humus/humus-how-is-it-formed/

https://www.emnz.com/article/building-soil-organic-matter-and-humus-in-soils

https://www.pinterest.com/pin/2603712269543907/

https://greentumble.com/what-role-does-humus-play-in-soil-fertility/

https://plantlet.org/soil-reaction-importance-factors-affecting-soil-ph/

https://dunav.at/danas-je-dan-planeta-zemlje-evo-nekoliko-najzanimljivijih-cinjenica-koje-mozda-niste-znali/